Dokument zlata vredan!Kako i ne bi kad potiče iz 1807 godine,sa originalnim potpisom imeratora Napoleona Prvog Bonaparte.Unikatna povelja pristigla je iz Francuske,preko Italije,u beogradski Muzej knjige putovanja i Udruženje "Adligat".
-To je poklon jedne grofice s kojom dugo sarađujemo,ali koja je želela da ostane anonimna-zadovoljno objašnjavaju u Udruženje "Adligat".-Poduhvat je zaista veliki ,a veliki su bili i troškovi oko poreza,transporta,osiguranja,provere autentičnosti.Toliko pozamšni da smo morali da potražimo pomoć donatora iz Beograda.
Taj je dokument jedinstven,da mu je vrednost velika,potvrđuje i vreme njegovog nastajanja.Zbilo se to za vreme ratova i kriza,a potpisan je u slavnoj palati Fonteblo u Parizu,27.septembra 1807 godine.U povelji se,zapravo,obezbeđuje milost dezertera.Ali,da bi sve to bilo po zakonu,koji se u Francuskoj još tada itekako poštovao,svoj potpis je,između ostalih,morao da stavi i jedan od najslavnijih vojskovođa Napoleon Bonaparta.Potpis je jasan,čitak i veliki,ispisan crnim mastilom.
-Posredna veza ovog dokumenta sa Napoleonovim zakonikom svakako će biti razlog da naš muzej posete pravnici,pre svega studenti -optimisti su predstavnici "Aligata".-Tu je i višestruka i kompleksna veza Napoleona sa Srbijom,jer su njegova osvajanja ,pohodi i diplomatske akcije uticali na tok Pvog srpskog ustanka.Imperator se divio Karađorđu,smatrajući ga najboljim vojskovođom,makar što su baš srpske vojskovođe okončale njegovu do tada neviđenu moć.U Borodinskoj bitci je od 37 ruskih generala,bar desetak bilo iz Srbije ili srpskog porekla.
Ono što je takođe zanimljivo kod dokumenta-povelje je da zarobljenuk-dezerter bio slovenskog porekla,iz posebne jedinice francuske vojske,formirane od bivših zarobljenika i od ljudi sa osvojenih teritorija.Povelja je,istovremeno i svedočanstvo o neprikosnovenom pravnom uređenju francuske imperije.Jedan običan dezerter prošao je,dakle,komplikovane sudske procese,a da bi bio pomilovan,odobrenje su morala da potpišu trojica visokih državnih činovnija i sam imperator,Napoleon.
Sudeći prem onome što se može saznati iz prevoda dokumenata,najznačajniji je svakako potpis arhikancelara imperije Žana Žaka Reži de Kambaseresa,vojvode vojvodstva Parme,predsednika komisuje i jednog od autora slavnog Napoleonovog zakonika za koji je sam imperator tvrdio "da slavu svojih 40 pobeda može da potamni jedan Vaterlo,ali da slavu zakonika ništa neće potàmnetu".Jasno,da je jedan od najznačajnijih pravnih akata u svetskoj istoriji,čiji je uticaj na sveukupno pravo i na pravo mnogih pojedinačnih zemalja,ogroman.Dokument je potpisao i tadašnji francuski ministar pravde ,senator i vojvoda Klaudije Ambroz Režnier,kao i državni sekrerar,vojvoda i jedan od najbližih Napoleonovih saradnika Hugo Bernard Mar.
Vojniku koji je,verovatno,dezertirao iz ruske vojske ,zatim opet dezertirao kod Francuza gresi su oprošteni,i on je ponovo poslat na front,gotovo izvesno u prve borbene redove ,kako bi tamo,konačno poginuo.U povelji su potpisnici istakli i sledeće:"Sve videvši i ispitavši,dajući prednost milosrđu nad strogosti zakona,izjavili smo i izjavljujemo da dajemo pomilovanje puno i potpuno(precrtano)pomenutom Bernaru Radelskom za preostalo vreme služenja kazne u skladu sa pomenutim članom dekreta od 19.vandemijera godine 12.Zapovedamo i nalažemo da vam ove odluke,zapečaćene carskim pečatom,budu uručene od strane glavnog tužioca na pomenutom sudu,na javnoj raspraci na kiju će primalac(pomilovanja)biti doveden da ih čuje u prisustvu komandujučeg oficira žandarmerije departmaba,i da navedene odluke budu odmah upisane u vaše registre na zahrev istog glavnog tužioca."
Arhive,zbirke,kolekcije,legati Muzeja knjige i putovanja i Udruženja "Aligat" dobili su još jedan dragoceni dokument,kako bi svojim odajama stvorili svetsko čvorišre kultzre,nauke i umetnosti.Uostalom,ni jedan veliki muzej u svetu nije veliki ako baštini samo lokalne artifakre,ma koliko oni bili značajni za svet.Zna se da su Luvr i Britanski muzej podjednako značajni zato što imaju egipatske u druge svetske zbirke,baš kao i zbirke Francuske i Velike Britanije.
Miroslav Stefanović
Fotografije iz Udruženja "Adligat"
NESTAŠAN, TVRDOGLAV I ODLUČAN
Napoleon Prvi,Bonaparta,prema navodima u Vikipediji,poticao je iz sktomne plemićke porodice,kao drugo od osmoro dece.Bio je veoma nestašan,tvrdoglav i odlučan,pa ga je majka sa pet godina poslala u školu za devojčuce,verujući da će tamo postati poslušniji,što se nije dogodilo.Jezici su mu bili jača strana ,mada francuski nikada nije naučio da piše pravilno,a govorio je sa jakim korzikanskim akcentom.Imao je samo 14 godina kada je preuzeo dužbost artiljerijskog potporučnika.Od tada mu je karijera u stalnom usponu.
Ženio se dva puta i imao brojne ljubavnice.Prvu ženu ,Žozefinu Boarne,od njega srariju šest godina,sa kojom nije imao dece,upoznao je na svečanom balu i bio očaran njenom lepotom.U brak sa drugom ženom,Marijom Lujzom,austrijskom princezom,stupio je 1810 godine,i ona mu je podarila naslednika Napoleona Drugog.Nakon poraza u bitci kod Vaterloa 1815.živeo je u zatočeništvu na Svetoj Jeleni.Da bi prekratio vreme,pisao je memoare.
Nema komentara:
Objavi komentar