FOTOGRAFIJI IMA PUNO PRIČA.O PODSTICAJNOJ MOĆI FOTOGRAFIJE I NJENOJ OBJEKTIVNOSTI MOŽE SE GOVORITI NAJMANJE SA DVA,KRAJNJE SUPROTNA POLAZIŠTA:ONA JE OBJEKTIVA I ONA NIJE OBJEKTIVNA.IZMEĐU OVE DVE KRAJNOSTI POSTOJI ONO ŠTO SE NAJČEŠĆE OBJAŠNJAVA,EKONOMSKIM I SOCIJALNIM ZAHTEVIMA ODREĐENE SREDINE.SVE JE TO KAKO JE FOTOGRAF ZABELEŽIO,ILI JE NEŠTO PRENAGLAŠENO,ILI JE NEŠTO DRUGO ,OPET ZAHVALJUJUĆI TEHNICI ,STAVIO U DRUGI PLAN,S NAMEROM DA POSTIGNE ŽELJENI EFEKAT.OVAKVIM SVOJIM STAVOM FOTOGRAF SE IZDVAJA IZ SVETA U KOMEJE.ON PRESTAJE DA BUDE PUKI DOKUMENTARIST VREMENA U KOME ŽIVI I POSTAJE NJEGOV MOTIVISANI TUMAČ.TIME PREUZIMA TEŠKO BREME MNOGIH RIZIKA ISKRIVLJENJA.ZNAČAJ FOTOGRAFIJE JE U IZUZETNOM UMEĆU ODABIRANJA DOGAĐAJA I TEHNIKOM SAVRŠENSTVU REGISTROVANJA TOG ODABRANOG,OSTAVLJAJUĆI ONIMA OKO SEBE I POSLE SEBE DA PRESUĐUJU O TIM MALIM I VELIKIM DOGAĐAJIMA KOJI SU ČINILI JEDNO VREME.NEKI OD TAKVIH SUDOVA SU PRED ČITAOCIMA.
Nema komentara:
Objavi komentar